Orthodox Celts Dom omladine Beograda
17. mart 2011.
Organizator - Beogradska kulturna mreža
18. mart 2011.
Izgleda da se jedan utisak neizbežno ponavlja iz godine u godinu: Nemoguće je, na osnovu atmosfere, proceniti da li je svirka upravo počela ili je na vrhuncu. U tom smislu, bend se može pohvaliti jednom od najvatrenijih armija fanova na ovim prostorima.
Kada je pre nekoliko godina u polupraznoj sali započeo koncert tačno u 21:00, Aca Celtic je rekao svoje. Od tada, publika ne kasni na nastupe. Tako je bilo i ovoga puta u Domu omladine. Nekoliko minuta pre devet, bujica ljudi je iz „chill-out zone“ u holu nagrnula u Veliku salu. Do 21h, tribine su bile „poplavljne“ majicama, dresovima, šeširima, šalovima, a tu i tamo licima, rukama i kosama obojenim u zeleno. Šou je mogao da počne.
Izlazak Orthodox Celtsa iz senke bekstejdža nije se čekao dugo. Skandiranje koje je prethodilo pojavljivanju benda na bini, pretvorilo se u talasanje u ritmu "St.Patrick Was A Gentleman", "What's Going On", "Whiskey In The Jar" i "Scar Of The County Down" melodija. Tempo svirke koji su Orthodoxi diktirali na početku, nije bio toliko žestok koliko je žestok bio doživljaj ljudi u pvim redovima. Izgleda da se jedan utisak neizbežno ponavlja iz godine u godinu: Nemoguće je, na osnovu atmosfere, proceniti da li je svirka upravo počela ili je na vrhuncu. U tom smislu, bend se može pohvaliti jednom od najvatrenijih armija fanova na ovim prostorima. Starost velikog dela te armije se gotovo poklapa sa starošću benda. Međutim, kada stoje jedni naspram drugih razlika u energiji se ne oseća.
Još jedna stvar je otpočetka bila upečatljiva: zvuk - čist, dobro izbalansiran i mestimično naglašen efektima, naročito uočljivim i moćnim u pesmama sa četvoroglas(ov)nim vokalima.
17. marta svake godine, Orthodox Celts preuzimaju ulogu domaćina slavlja u čast irskog sveca Patrika. Iako je slavu teško zamisliti bez gostiju, malo ko se nije iznenadio kada je Aca Celtic u jednom trenutku na stejdž pozvao Celtic Rhythm, plesnu grupu koja je u duhu i stilu irskog folklora otplesala jednu od Medley tema. Celtic Rhythm su ujedno bili iznenađenje večeri i osvežavajući prelaz u drugu polovinu koncerta koji je nastavljen pesmama "Spanish Lady", "Rocky Road to Dublin Down" i "Green Roses". S obzirom na to da su fanovi preko fejsbuka bitno uticali na sastav set liste, Celtsi su odsvirali veliki broj hitova. "For The Wearing Of The Green", "Green Roses", "Far Away", "The Sparrow Song" samo su neke od pesama zaslužnih za brojne „sing-along“ momente tokom večeri.
Instrumental "The Celts Strike Again", koji je odsviran dva puta u roku od pola sata, izmamio je iz mase gromoglasan huk, više svojstven fudbalskim, navijačkim tribinama nego koncertnim.
Na repertoaru se našlo i nekoliko posveta – "Spanish Lady" za dame u publici, "Queen of the Day" za supruge Orthodox Celtsa, "Dirty Old Town" za violinistu i "Sarah" za Garry-ja Moor-a (koji je jedan od autora orignalne verzije pesme).
Posle više od dva sata „slavske“ svirke, Kelti se povlače sa scene.
Pesmom "Drinking Song" započeo je je prvi od dva bisa, da bi se skoro tročasovni maraton završio sa “Wild Rover”. Relativno jednostrana opredeljenost po žanru za ovaj bend predstavlja, kako simbol muzičke prepoznatljivosti, tako i potencijalni izvor zasićenja – kad je o interesovanju publike reč. Ipak, kada zakorače na binu, nestaju nedoumice da je bend iz bilo kog razloga izgubio na atraktivnosti i zanimljivosti. Orthodox Celts polako, ali sigurno troše dvadesetu godinu postojanja, vole i veruju u ono što rade. Dokaz? Šesti studijski album u najavi. Ko je rekao penzija?
